Н Е Б О З Е М Љ Е

Са међе на крајњем југу своје земље
Узносим поглед надасе ка небу
Да проверим исти ли је белег горе уписан
Гледам како се одозго све ово доле види
Да ли се небеска у земаљској Србији
С радошћу огледа или се Она горе Ове
Доле за веке векова стиди.

Већа је баш већа Србија на Небу
Од ове што на земљи нападнута стоји
Једна за другом као никад осећа потребу
Без једне она друга и не постоји.

Жеља којој сада као никад тежим
Како у сновима још више на јави
Јесте да се једна у другој огледа
Ни већа ни мања нека не буде
Него што су наследили дедови од деда.

Београд, Петровдан 2007