Н Е Б О З Е М Љ Е
Са међе на крајњем југу своје земље
Узносим поглед надасе ка небу
Да проверим исти ли је белег горе уписан
Гледам како се одозго све ово доле види
Да ли се небеска у земаљској Србији
С радошћу огледа или се Она горе Ове
Доле за веке векова стиди.
Већа је баш већа Србија на Небу
Од ове што на земљи нападнута стоји
Једна за другом као никад осећа потребу
Без једне она друга и не постоји.
Жеља којој сада као никад тежим
Како у сновима још више на јави
Јесте да се једна у другој огледа
Ни већа ни мања нека не буде
Него што су наследили дедови од деда.
Сан ми је од живота већи
Да се небеска у земаљској одслика
Обе Србије да се изједначе
Да се изједна укажу и рам и слика.
Пред Богом смо сви исти
Његова сила надмаша силника
Да бисмо били пред небесима чисти
Недајмо Косово каза се прилика.
Ко је кренуо у бој за Њега
Ако сада намеран да одустане
Последњи Србин браниће га свега
Када и ако на крају сам остане.
Београд, Петровдан 2007
ПЕТ ПЕСАМА О ЉУБАВИ
ЉУБАВ I
Све што младост не успе да појми
Зрело доба схвата са лакоћом
Само оно што се потом дојми
Носи живот његовом пуноћом.
Љубав није ако не разара
Спокој који у нама постоји
Ако љубљен моћан и да ствара
Покрет знаде онај ко настоји.
Нема среће ако патња брани
Да се други осети из цела
Љубав кадра сита да нахрани
И разсцвета потпуно увела.
ЉУБАВ III
Све што није у нама остало
Тешко може љубављу се звати
Само оно што се није знало
Повод бива да се трајно пати.
Без светлости тама не постоји
Патња мера великој љубави
Кад други се у нама удвоји
Тад се ватра ни откуда јави.
Бол мера свеколике среће
Нико није себе надмашио
Сова мудра у сутон полеће
Срећан онај ко се заљубио.
ЉУБАВ V
Љубав оно што нам изненада
И у трену немереном дође
Љубав израз непојамног склада
Она траје чак и када прође.
Тешко оном кога заобиђе
Коме никад биће не походи
Пуст свако на кога не сиђе
Ком се она никад не догоди.
Запретана када се објави
Мења све што до тада било
Љубав јача само од љубави
Она мера свему што се снило.
ЉУБАВ II
Волети је не знати за себе
Одузети снагу уму своме
Не марити остале потребе
Осетити у себи поломе.
Осећање када мисао пречи
Да разазна живот до детаља
Љубав моћа од свега да лечи
Од просијака начинити краља.
Љубав оно што се не да рећи
Занемели најстрасније љуби
Нико није успео претећи
Са бојишта где нико не губи.
ЉУБАВ IV
Љубав само ако на даљину
Кадра и без моћног разлога
Када собом искаже силину
Онда ако без видног повода.
Све на нечем што само постало
Увек прети да се лако гаси
Љубав оно што нама остало
Када дођу накнадни уздаси.
Када се љубав у нама разлиста
Ново светло кад обасја тмину
Љубав оно што из нас заблиста
Празнећи кад ствара пунину.